Prema nalazima nedavnih istraživnja američkih naučnika, koja su finansirana od strane najveće organizaije u oblasti autizma Autism Speaks, postoji povezanost između autizma i mitohondrijalne disfunkcije. Ova povezanost bila je poznata još u prošlosti kod Parkinsonove i Alchajmerove bolest. Najnovija istraživanja donela su nova saznanja u oblasti autizma.
Mitohondrija, kao jedna od osnovnih jedinica ćelije, ima funkciju snabdevanja ćelije energijom. Postoji više načina proizvodnje energije. Jedan od načina je metabolički proces nazvan aerobna respiracija, gde mitohondrije za dobijanje energije koriste kiseonik. Kao nusprodukt ovog procesa su slobodni radikali (npr. vodonik peroksid), koji, na ćeliju i na ceo organizam, imaju štetan efekat. Za njihovo uništenje ćelije proizvode antioksidativne enzime. Ako, iz nekog razloga, dođe do narušavanja ravnoteže, pa antioksidanasa u telu bude manje od slobodnih radikala, dolazi do oksidativnog stresa.
Naučnici sa Davis-a (Univerzitet u Kaliforniji) u spomenutim studijama, koja su publikovana u časopisu Journal of the American Medical Association (JAMA), saznali su da kumulativna oštećenja i oksidativni stres u mitohondrijama mogu da imaju uticaj na nastanak autizma. Nesposobnost mitohondrija da obezbede energiju nervnim ćelijama, ozbiljno utiče na rad tih ćelija, a time i na kognitivne funkcije autista.
U ovom eksperimentu učestvovalo je 10-oro dece sa autizmom od 2 do 5 godina i 10-or dece bez ikakvih poremećaja. Uprkos malom broju dece, naučnici rezultate smatraju značajnim, jer su deca bila slučajno izabrana od 1600 dece pregledanih u okviru prethodnih studija ”Childhood Autism risk from Genetic and the Environment – CHARGE“.
U uzorku krvi, analizirani su metabolički procesi u mitohondrijama limfocita (belih krvnih zrnaca). Značaj ove analize je fokusiranje na ćelije koje dobijaju energiju pre svega aerobnom respiracijom, na koju direktno utiču mitohondrije. Nasuprot tome, predhodne studije su za istraživanje mitohondrija koristile mišićne ćelije. Međutim, one su sposobne da dobiju energiju i bez korištenja mitohondrija, što znači da krajnja vrednost ovih studija može biti nepotpuna, jer disfunkcija mitohondrija može ostati neprimećena.
Rezultati istraživanja pokazuju da su mitohondrije limfocita dece sa autizmom u poređenju sa kontrolnom grupom, iskoristile mnogo manje kiseonika. Kod nekih mitohondrijlnih enzima potrošnja kiseonika je bila trećina normalnih vrednosti .
Na nedovoljnu aktivnost mitohondrija ukazuju i drugi dobijeni rezultati: povišen nivo purivata („sirovina” koju mitohondrije koriste za proizvodnju energije) u krvnoj plazmi ukazuje da mitohondrije ne proizvode dovoljno ove supstance i time ne mogu pokriti energetsku potrebu ćelije. Takođe se uviđa i povećan nivo slobodnih radikala (npr. dva puta veća količina vodonik peroksida) što prouzrokuje štetan oksidativni stres. Između ostalog, mitohondrije ovakav oksidativni stres koriste za stvaranje kopija sopstvene DNK, a kod dece sa autizmom su izmerene znatno veće količine kopija mitohondijalne DNK.
Prema autorima studije, u nervnim ćelijama moguć je veći nedostatak nego u limfocitima, jer nervne ćelije uzimaju enegiju isključivo od mitohondrija.
U svom daljem radu naučnici će se bazirati na dubljem istraživanju otkrivenih razlika. Izazov je shvatiti tačnu ulogu disfunkcije mitohondrija kod autizma. Okidači disfunkcije su različiti uticaji spoljašnje sredine, u zavisnosti od njihove težine ili perioda kada je dete bilo izloženo, mogu se objasniti neki simtomi autizma.
Naučnici takođe veruju, da će preciznim “mapiranjem” hemijskih procesa u mitohondrijama, doprineti dijagnostici autizma. Do sada se za izučavanje mitohondrija koristila metoda mišićne biopsije. Ako bi se uspeo napraviti test u vidu analize krvi i utvrditi indikator specifičan za autizam, to bi značio veliki doprinos za dijagnostiku ove bolesti.
Tekst je uzet iz članaka objavljenih na internetu:
Children With Autism Have Mitochondrial Dysfunction, Study Finds